Početak *

Danrodjen

Nekome se desi slučajno, nekom ciljno, nekom na vreme, nekom u nedoba, nekom iz inata, nekom nažalost, nekom iz ljubavi, nekom iz prisile, nekom nikada ali onda to nije nešto već ništa. Nekom uspe iz prve a neko se zaglavi i ne dodje do cilja, te opet (p)ostane niko. Iz nečega nastane nešto a neko sa nekim opet napravi nekog ili ništa. Na kraju tog puta desi se početak, uz zvuk fanfara ili jecaje tužbalice.

Većina zna njegov tačan sat i minut i na osnovu toga ti naprave mapu kretanja do izvesnog kraja, u koju možeš verovati i uzeti kao izgovor za do-gu-bitke. Ukoliko su te zameli u prostoru i vremenu, nastavićeš ipak da bivaš, sa izvesnošću potpune neizvesnosti i najsigurnijim završetkom pride, što su nijanse u pitanju. Možda je nekima priča unapred napisana, ali ne mereno zvezdama već poreklom, no svoj novčić svako baca u vazduh, ispisujući sopstveni svitak. Desi se jedna veoma komplikovana stvar koju jednostavno zovemo – život.

Početak je trenutak u kome počne da se odmotava nastavak pupčane vrpce koju su samo fizički presekli i time odvojili od uzroka tvoje lične životne (ne)sreće. Meri se gramima i ocenom koja ne garantuje lični životni (ne)uspeh. Slavi se kao dan rodjenja, sa kojim započinje nesvesni povratak u budućnost isprepletene od prošlosti manje više sličnih sudbina svih onih koji su bili zaslužni za tvoje postanje, a da za neke i ne znaš da su ikada postojali iako ih zovu genetskim kršom ako nesto krene po lošem, ili bogatstvom ukoliko probije neki specifični nasledjeni talenat.
Svake godine te teraju da pomisliš želju, čak i kada ih tako majušan nemaš jer ne znaš šta one znače. Onda te vremenom sustignu sve one nevinošću propuštene a u brojnosti nezajažljive. U godinama koje u činjenju ludosti odbijaju na mladost, želiš da ti rodjendan što pre dosegne broj koji će opravdati tvoju neshvaćenu zrelost obučenu u glupost. Želiš da postaneš Veliki jer je njima sve dopušteno iako nesumnjivo i kažnjivo, premda ti moć te robije apsolutno ne znači baš ništa, jer se okovi mogu razbiti upravo kad Mali i formalno to prestane da bude. Ali to ne znači ništa, jer sa većim brojem svećica i pored dobijenih vakcina, saveta, dobrovilinskih želja i veštičjih smicalica po rodjenju, ne moraš postati mnogo pametniji. Štaviše, negde baš ume da zapne.

Onda ti kažu – zreo si, odrastao, kuda? dokle? Naravno, hrliš tamo gde ćeš moći da radiš baš sve što želiš a tebe će baš biti briga šta drugi misle iako su baš ti skloni da drugima nameću ograničenja. Ni to ne znači ništa, jer nećeš lako primetiti ubrzanje vremena iako ti metabolizam usporava, i kako sve brojnije svećice više figuriraju ne kao ukras, jer je i nemoguće oduvati ih iz jednog daha, već kao sve brojnije neostvarene, prolongirane želje. Neke ćeš doseći i videti da nisu bile vredne tolikog htenja, neke odložiti, a mnoge zaboraviti. Neke ćeš čuvati u tajnosti jer su neprimerene rodjendanskom broju, druge ogoljene ganjati poput plena koji utoljuje vučju glad.

A oni, rodjendani, počeće da se smenjuju sve brže, smanjujući nekom magijom raspon izmedju dva uzastopna sve više. Ono zašta je nekada trebalo mnogo vremena da se desi, dešavaće se iznebuha, i ne samo nekom drugom. Ono što se nije dešavalo nikom, uglavnom se neće ni tebi desiti bez obzira na prizivanje. Vrhu sa koga sledi spuštanje približićeš se i ne znajući da si se uspinjao. Znaćeš kada budeš počeo da se kotrljaš, najpre sporo a onda sve brže, ne znajući gde ćeš se i kada zaustaviti, ostati osakaćen a živ u iščekivanju neodložnog. Slavićeš život zamerajući mu, zahvaljujući mu, umiljkujući mu se, naredjujući mu, verujući mu, ne dopuštajući mu da te slaže ili odvuče gde želi, premda znaš da ima veliku moć nad tobom iako izigravaš ulogu gospodara koji ga drži u šaci. Stezaćete jedno drugo u zagrljaju dok ne popusti strast a on izgubi moć da te spreči da odeš tamo čemu se opireš ili možda ipak žudiš. To će se desiti posle tvog poslednjeg rodjendana, koga će se onda kada ih više ne budeš mogao slaviti setiti oni kojima si bio važan. U medjuvremenu, potpuna svesnost o krajevima sopstvenih i tudjih početaka možda može ulepšati sam život. To bi morao znati, sada, mnogo pre no što i želiš da razumeš i opravdaš smisao svog postojanja.

Možda to u stvari nikada nećeš ni shvatiti ili objasniti, ali to nije razlog da u čast jedinstvenog poklona koji ti je dat, želeo to ili ne, iznudjen nečijom ljubavlju ili mržnjom, slučajnošću ili namerom, punim plućima živiš i poželiš sebi nešto veliko na svoj dan rodjenja, mada pravo na svakojake imas uvek, ali na irealne želje imas samo tada. Ne misli o krajevima jer su oni ionako uvek neki novi počeci.
Srećan ti rodjendan, ko god da si, gde god da jesi, i kada god ti on bio. A sad zažmuri i poželi svoju Želju…

(Decembar 2015)

Mali korak velikih ljudi

Ne možeš zamisliti šta te čeka. Osobito ako ti je to prvi put, a svaki put na tom putu je uvek neki prvi, osobito na nepromenljivi datum nepromenljivog početka koji krasi jedinica od koje ćeš uporno bežati. Sa viškom istih će te proglasiti lenjivcem i neradnikom pa ćeš možda nekim nepredvidivim slučajem (iako je u sadašnjosti to skoro pa nemoguća priča, jer je ovo vreme svakojakih „genija“ i velikodušnih nezasluženih poklona) po prvi put uraditi istu stvar drugi put i to sledeće godine u isti čas. Ipak, tebi se to sigurno neće desiti jer se najgore stvari uvek dešavaju drugima, a i nisi od sorte goniča usamljene cifre. A i da se dogodi, nije najgora stvar u životu boriti i neizboriti se sa brojem jedan jer je lako dokazivo da su mnogi sa mnoštvom jedinica u džepu danas za razliku od nekih čudnih vremena u kome se to smatralo sramotom, u stvari postali broj jedan kome se klanja, zavidi, a ponekad ga se i plaše. Ali ne treba otići toliko daleko jer je matematika iako egzaktna nauka sklona menjanju nekih pravila, kada je projektovanje veština, znanja i vrednovanje ljudi u pitanju. A budućnost nam valja svakojake narkotike i ozdravljenja.

Ne možeš zamisliti šta te čeka iako su te možda već zastrašili rečenicom – čekaj, čekaj, samo da kreneš, pa ćeš videti! Ali ne obraćaj pažnju na to. Videćeš neke svoje vršnjake kako unezvereno očekuju skidanje skalpa iako te zapravo niko ne sme čvrknuti ni jagodicom prsta po glavi. Ne smeju povisiti ni glas na tebe, šikanirati te, očekivati da budeš živa enciklopedija ili zamorac osim što će ti već drugog dana na ledja natovariti teretanu od barem jedne četvrtine tvoje ukupne telesne težine, za domaći zadati jednačinu sa jednom nepoznatom, sastav o tome ko su ti mama i tata i čime se bave, poslati dopis roditeljima o mogućoj destinaciji za školu u prirodi sa pravilno rasporedjenim ratama, i još neke nebitne sitnice. Nije neobično da se tako desi, ali se tebi neće to desiti, iako treba od malih nogu biti spreman na neprijatne izazove novih životnih početaka od kojih se ovaj ubraja u jedan od najznačajnijih, iako sa protokom vremena biva sklon ulepšavanju i pre svega zaboravu. Većina će se na tom neravnom putu mačevati sa raznolikim brojkama dok će se veštiji isključivo boriti sa peticama, a onda samo za njih. Neki će ih dobiti a da ih nisu zaslužili pa ni tražili. Najbolje će preživeti samo na kraći rok, a neke postati zrele, poželjne i prestižne desetke kada dodje njihovo vreme. A nije nemoguće tj. čak je verovatno da će sve to postati tako nevažno iako je izazivalo toliko buke i nemira.

Ne možeš zamisliti šta te čeka iako ćeš se najverovatnije naći u društvu već poznatih drugara iz susedstva ili vrtića, pa je potpuno zamislivo da se ne može nista tako nezamislivo čudno desiti. To su tvoji budući šaptači, pomagači u preskakanju predmetnih prepona i u nošenju štafete na stazi obrazovanja, ali i konkurenti koji neće biti imuni na podsmeh ukoliko nešto ne znaš ili provokaciju ukoliko znaš više od njih. Kako vreme prolazi, njihov uticaj će rasti makar se u tebi nešto lomilo i savijalo, ne dopadalo i odbijalo. Uticaj i autoritet onih koji su tu zbog tebe, iako neki nekad pomisle da si ti tu zbog njih, biće sve manji osim u slučaju onih koji su lepotom svog bića uspeli da ti se uvuku u memoriju do kraja života, i čega ćeš biti svestan tek kada sve prodje. Neki će zasluženo poneti titulu trenera strogoće i postavljača temelja tvog neotudjivog znanja koje će se godinama kasnije nadogradjivati. Neki će izbledeti i nestati iz vidokruga onog momenta kada prestanu da budu bitne njihove isprazne i promašene nastavničke karijere. Medju svima njima će ostati oni najvažniji koje ćeš bez problema prepoznavati na nekim budućim proslavama godišnjica male ili velike mature, bez obzira što će promeniti svoj lični opis ali ne i lični pečat. Ostale ionako nećeš imati potrebu i želju da saslušaš ili vidiš.

Ne možeš zamisliti šta te čeka, ali računaj da pravda nekad nije dostižna. I da su razočarenja neminovna. Neki „trudovi“ nenagradjeni. Veliki napori i zalaganja sigurno pohvaljeni i potvrdjeni. Kriterijumi ocenjivanja različiti. Naklonosti ili neprihvatanja izvesni. Gubljenje časova, nerava i vere u svoje profesore – moguće. Otkrivanje nepoznatih svetova i sticanje znanja najlepše iako najteže. I to da su tvoja prava zaista velika ali obaveze još veće, ali ne naspram onih koji su dužni da te paze a ne zoveš ih mamom i tatom, već naspram sebe od koga mnogo toga zavisi. Ne treba nikud žuriti pa ni ka odrastanju koje će doći brže no što se nadaš.

Budi siguran da će ovaj današnji dan, za tebe koji nažalost odlaziš iz carstva čarobnjaštva i bajki i ulaziš u pomalo surovi svet odraslih, biti mali dan za čovečanstvo ali veliki za Tebe. Zamisli mali školarcu – i ovaj današnji, i neki drugi prvi septembar je uvek novi početak.
I ne boj se, iako ne možeš zamisliti šta te čeka. Ali slobodno zagrizi jabuku saznanja, budi najbolji što možeš, i veruj da istinu zbore oni koji govore: Od kolevke pa do groba, najlepše je djačko doba!

***

A vi poštovani roditelji, koji ćete jedini i razumeti ovaj tekst jer ste kroz to odavno prošli – budite uvek uz svoje dete. Budite njegova podrška, savest, nesavršena enciklopedija koju će osloviti bez straha, njegov uzor i motivator, dok ne nauče da je glavni u njima samima. Ne oklevajte da ga učite pravim vrednostima, ne potencirajući da je važno samo snaći se, iako nećete biti daleko od istine, ali mnogo bliže samo(za)vara(va)nju. Naučite svoje dete da misli i da to pokazuje iako mu to neće uvek ići u korist. Pospešite njegovu samostalnost jer će to neko umeti da ceni. Naoružajte ga strpljenjem da se u životu treba predano boriti, i znanjem čime će osvojiti sve što poželi. Čak i one koji to sami nikada nisu umeli da steknu. Ako i pogrešite, nemojte lagati da nije moglo drugačije. Razumeće sve jednog dana. Čak i ono zašta mislite da je samo vaša privilegija. Srećno!

(Septembar 2015)