Month: April 2015

Sir, slanina i blogojavljanje (deo 1.)

10225d0d281eaf3bb5317e47b1df5456

Dugo sam ali baš dugo razmišljala o tome. I od silnog dumanja potonula. Mislim, potonula u najdublje misli odakle je trebalo odlučno se vratiti i doneti neku konačno mudru odluku. Medjutim, predugačko, preobimno aktiviranje moždanog trakta ne donese uglavnom nikakvo dobro, što će reći – unesreći i iskomplikuje dok si rekao – Ture bure gura, bula bure valja, bolje ture bure gura, neg’ što bula bure valja. Umesto da sam proces skratila i izgurala bure, i ostavila da organ koristim posle, onako usput i u skladu sa zahtevima realnosti, ja okasnih. I posle ti kriv horoskop. Djavola, neće da biva. Takvo potonuće u misli potopi i čoveka, i nadu, i planove, i ciljeve, i samopoštovanje mu. Ma o čemu ova govori, zapitaće neko!?

Elem – u tamo neeekoj prošlosti, valjalo je ozbiljno popričati sa sobom i dogovoriti se sa srcetom i pameću šta valja dalje činiti u životu. A opcija i izbora koliko hoćeš, kao onaj miš – jal’ sir, jal’ slanina i, i, …. tako tudja sugestija na kraju preseče svečanu vrpcu i ostavi srce da plače a pamet u ubedjenju da su prava rešenja rezultat dugoročnog i pametnog ubedjenja srca da je sve u najboljem redu. No to nije bitan deo, iako jeste. Smanjuje se tako ta prošlost ka budućnosti i pamet shvati da ko od srca beži koža mu se ježi. Tako je nešto postalo ništa, malo od nagrizanja zubom vremena, malo sticajem okolnosti i postalo nešto sa čijim posledicama je trebalo pomiriti se. Pa i nisam, neću lagati. To je uticalo da u izboru karijere tj. životnog zanimanja (naravno, o tome pričam), ispadnem kolateralna, ljudska i materijalna šteta. Nikad nisam zavolela svoj izbor, štaviše ne podnosimo se. Ali me snovi nisu napuštali. Neću ni o tome lagati. Jačaju oni, jačam i ja, ostvaruju se oni (jer ih bezobrazno gonim), ostvarujem se i ja. I tako jednog dana, dodje sadašnjost, klimava doduše, jer san ne ubode uvek potrebe stvarnosti. Onda opet sedneš da konsultuješ od vremena izandjale patrljke pameti i srca i sebi nerado priznaš da su te em sopstvene em tudje godine prestigle, a vreme izvan svih i svega pregazilo. Šta uraditi no konsultovati sredstva javnog informisanja u kojima je sadržana sva istina, jer nema tu ni lažova ni prevare, nema šanse.

Prema pomnim, ozbiljnim, naučno potkovanim istraživanjima, a što udara na sva postojeća čula kao dokaz da su data proučavanja istinita – najisplativija, najplaćenija, najtraženija, najpopularnija, naj nad svim najzanimanjima za žene u tačci sadašnjosti a ako je verovati i budućnosti jesu – klaberizam, starletizam i blogojavljanje. Ko se od Venera udene u nešto od ova tri, i ima sreće da se katapultira na zloćudno, zahtevno, klizavo nebo puno crnih pretećih rupa i usisavajućih galaksija u kojima pre svega vladaju muškarci (to je od Adama povuklo nogu), može da …na primer pronadje iscrpno ali bogato izvorište za produženi podupir nevečne mladosti, da isprojektuje i ubode bogatog muža, da napabirči bar godine radnog staža vezanog za javne radove, a ako silikoni ne popucaju i mozak ne propusti previše nepraktičnog intelektualnog znanja, može da dočeka i penziju. A ona zvuči daleko. Malo sutra je daleko. To je već nakosutra ali mladost je ćorava. A kako ja to znam? Pa tako što mi realnim sagledavanjem lične nezgodne situacije, pozicija klaberke i starlete otpada. Da sam malo mladjahnija, spremnija na fizički bol i trpljenje stranih silikonskih i ostalih tela u organizmu, tolerantna na brojnost klijentele tj. obožavaoca, prijemčivija na kreditne kartice bez limita i belosvetske modne marke, eto mene tamo. Ovako, ne mogu ni da primirišem jer bih bila odbačena kao nepodudarajući organ. Dakle, ostaje vatanje za slamčicu zvanu – blog.

Blog je kao što štovani čitaoci znaju nešto gde sve može ali ne mora, ali hoće i bude kako se odluči. Mesto gde blogostvoritelj piše o onom što mrcvari široke narodne mase pa tu ispovrne i nešto od svog stava po zajedničkoj muci, ili neku svoju brigu prenese na drugoga. Ako ti se hoće možeš na njemu da kuvaš ručak, držiš besplatne kurseve o roditeljstvu, hvališ se svojim putovanjima, izigravaš književnog, filmskog, muzičkog ili umetničkog kritičara pa redom dželatiraš ili uzdižeš, uvališ neku svoju rukotvorinu, poeziraš ili proziraš, držiš predavanja i soliš pamet a možeš i da prodaš maglu ljubiteljima neke drugačije klime, modno fraziraš i prozivaš dok sediš nenašminkana, neokupana ili samo u donjem vešu i to niko ne zna, prosipaš citate izvučene iz gugl magacina, i ko zna šta ne sve. Sve u svemu, blog je jedan fini posao gde kao prosečni blogeraš radiš za klikere ali u korist svoje duše, ali kao faca možeš da ušićariš i lovu i slavu (aj Bože pomozi). Nema ni kosmičke šanse da ugrabiš neku od gore navedenih životnih prednosti makar i kao blogocar ili carica, ali kad je šipka daleko a plaćenici nedostižni onda je dobra i virtuala. Uz magične moći neke osobite sile, možda te intervjuišu ili proglase u neke topovske liste pa može i da zazvuči. Ako ništa, šalili smo se i galili. Da sam mislila na vreme i bila ispred vremena, a ne da kasnim kao što svuda i povodom svega kasnim, sad bih bila na konju. Ovako idem peške i smišljam o čemu da pišem, zatvoreno maštajući o blistavoj karijeri Venere za šipkom koja se u svakom segmentu odupire zakonima gravitacije. Sve to za one klikere naravno, osim što mi je duša skoro na mestu. Tu negde blizu epicentra spokojstva. Veličinu i ozbiljnost već načinjene štete neću premeravati, nenadoknadiva je.

I kao što reče moja dobra drugarica – skrati malo to svoje pisanje, predugačko je, makaziraj i ne guši, pa da ubrzam…evo, dokotrljah se nekako do današnjeg kraja iako nisam ni razvila ideju, probivši sve granice čitalačke nestrpljivosti da nešto počne da se dešava. Obećavam da ću naredni put pisati o cvrkutanju (devojke koje su leteće zvezde i masterke očvrslih stubova neće biti zaboravljene a i kako bi mogle), o mnogo zanimljivijoj temi koja je u stvari bila kamen temeljac ovog današnjeg opravdanja moje blogerske egzistencije. Do tada jedan cvrk i … da se zna da za svaki slučaj instalaciju šipke još uvek držim u glavi. Možda ovoj blogerki koja se bavi jednim od tri najunosnija zanimanja danas, ta pomoćna veština kao druga, otvori i vrata onog trećeg raja čak i za Venere u ovim mojim otrežnjenim godinama, što će reći direkt meni i sapatnicama mi, a na potražnju onih koji imaju pomućeni vid, sluh i još nešto volje za životom. Zamislite, 3 u 1! Ah ne, to nisam ja, to je samo moja šauma.

O rodničkim i ostalim razlikama Venera čitajte ekxluzivno u narednom nastavku. Žene napred, mužjaci stojite.