Month: October 2014

Majkeh mi, totalnnoh sam modernnah

High-Heels

Da li je lakše znati obući se ili možda – svući se? Trik pitanje, aha. Naravno, kako Ja ne želim-o da budem-o konzervativno-patrijarhalno-nazadno-restritkivno-autistični a povrh neobrazovani u vezi prve za žene najvažnije stvari na svetu, što će reći mode, to ćemo govoriti o svlačenju. Može da kaže ko šta hoće, ali umeće svlačenja je na drugom mestu po važnosti u rangiranju i opstanku jedne žene. Medjutim, da bi došlo do te faze, žena najpre mora da se obuče.I to ne prepotopski nego i ako ju je poplava izbacila, da bude skockana samo tako, dakle tip-top. Medjutim, da li jedna žena to ume sama? I koliko joj vremena treba da to nauči? I ako ne ume, kome može da se obrati da je edukuje, upristoji i oplemeni? One pod kintu (tj. dubokog novčanika) mogu da angažuju renomiranog stilistu koji će im uklopiti boju pudlice sa viklerima u kosi, nijansu laka za nokte sa tanjirićima za kolače, bade mantil sa lusterom iz salona za čaj, tip naočara sa teksturom posteljine, presvlake u automobilu sa pločicama u djakuziju, cover sliku na twitter-u sa trendi kolorom naredne sezone. I njima je lako, bole ih levo mračno ćoše sobe za presvlačenje sa sve ogledalom u zlatnim ramu iz XIX-og veka.

Ali šta je sa običnim ženama, nepreglednom, bezimenom, bezizražajnom, beznovčanom, bezbogatogmuža ili bezsuperkarijere patimeipotencijalom, ali ipak manje ili više telesno zgodnom masom koja mora i hoće da se pristojno obuče? I kada kucne čas, da se svuče. Šta da rade te nesrećnice koje ne mogu da plate ni za jednu sekundu vremena, znanja i veštine mod(er)nih Bogova savetnika od kojih ti zavisi ugled, čast i rejting medju elitom? Hajde da razmislimo, šta one mogu da urade da im koliko toliko život postane smislen i na kraju krajeva dostojan a da ne umru uboge i promašene. Prvo što mi pada na pamet jeste da mogu da uključe svemoćnu napravu koja u sebi nosi skoro pa sve odgovore na skoro pa svako moguće pitanje na svetu – Gugl sa dva oo. Ova dva oo liče na dva oka koja sve vide i sve znaju, tako da je visok procenat da će traženi odgovor biti dobijen. Treće oko je u glavi tumača dobijenih podataka, pa ako dobijenih nekoliko miliona odgovora na postavljeno pitanje ili isto toliko slika nije dovoljno, onda neka postavljač pitanja crkne u ritama. Dobro, ne treba biti previše strog jer je možda u pitanju neodlučna persona koja u silnoj ponudi počinje da se gubi, da halucinira od pritiska različitih motiva, nijansi, krojeva, trendova. U tom slučaju, postoji druga opcija a to je da se razvrne malo oko sebe i pogleda šta se sve to nosi u komšiluku, na ulici, pijaci, po vrtićima, školama, fakultetima, osobito državnim firmama (siguran stabilan posao i kinta) ali i po privatnim (gde se primaju uglavnom ugledne gospodjice odgovarajućeg fizičkog performansa) gde je nivo ženske usredsredjenosti i posvećenosti lepom izgledu uslov i kao reper prihvatljiv za modno ponašanje. Ali ova druga opcija je labava jer su promašaji mnogo česti. Nikako ne treba zapostaviti ni najdostupniji medij, a to su tv stanice i časopisi gde se non-stop vrte show programi sa poznatim. afirmisanim licima o čijim životima sa detaljima o prljavom i čistom vešu iz njihovih ormara a i van njega možete saznati baš sve.  Treća opcija je da opet odete na tačku jedan tj. da gugletate dok ne dodjete do ljudi koji žive život da bi drugima pomogli da žive, koji šire svoje modne filozofije od kojih će neke sigurno biti zauvek zabeležene na svemirskom hard disku i u budućnosti proučavane na časovima Umetnosti skidanja. U stvari, kod takvih koji zaradjujući dobre novce na vašoj potrebi da živite glamurozno ili bar upadljivo, jer je sivilo pa i modno ravno smrti, a umeju, mogu, znaju i hoće da budete baš to – muze skidanja koje najpre moraju da se fenomenalno obuku. I ta treća opcija je besplatna! A u ovoj besparici dobiti bilo kakav free savet je čist ćar. Na tražilici možete uneti pojam – najbolji modni blogeri sveta, ili kontinenta, ili najmudrije – svog malog univerzuma kome po pasošu i mestu življenja pripadate. Ako ćemo lokal patriotski, već na prvoj stranici poimenice i u grupnjaku izadje minimum 10 a maximum prelazi 50 imena koji se u ovom trenutku sudaraju na našem modnom virtualnom nebu. I začudo, za laike taj broj može da izgleda prevelik, medjutim kako je moda nešto od čega zavisi budućnost jedne žene, logično je svi ti eksperti, savetodavci za u modi zabludele i izgubljene duše, čine jednu fantastičnu stvar – usmeravaju ih na pravi put gde je svaka naučena lekcija jedan položeni ispit na životnom fakultetu pronalaska sebe a možda i muža ako je na spisku želja.

Medjutim, kome tu sada verovati, kada se njihovi saveti nekada poklapaju a nekad razilaze, kada za šoping treba potegnuti bar do Londona kad je već Njujork daleko, mada se štošta može iščupati i iz lokalnih shopping centara a kod Kineza ni u mrtvilu? I hteo bi da budeš kao i oni/one ali tačno vidiš da im nisi ni do dokolenica koje su modni no-no, osim ako ne idete u prvi osnovne. Logično je da moraš da potražiš best of the best, jer taj nije dosegao tron na lepe oči, nego mora da ima neki pedigre koji mu je genetikom prenela neka čukun plemkinja, mozda čak visoka vladarka u dalekoj prošlosti. Dakle, treba pronaći Caricu modnih blogova, prilepiti se kao vaška njenom blogu, kao i gomila tebi sličnih podanika, koji su na sreću shvatili ko u carstvu mode drži mač moći koji samo jednim zamahom može da preseče tvoj modni promašaj a uzdigne te do vernog učenika u dugačkoj sviti za dobro načinjen izbor. Kako bi bili sigurni da je Carica prava a ne lažnjak, moramo da proverimo koliko foloversa ima tj. plebsa za petama, i ukoliko ih ima baš mnogo, onda je sigurno dobra vladarka svog Bloga i uspešna vlasnica onlajn ali i prave prodavnice u kojoj prodaje svoju iznošenu polovnu ili glanc novu garderobu koju je napabirčila na sejlovima po mega autletima za po cirka 1 – 5 eura po komadu, ali dok predje granicu, namiri carinike, pronadje klijentelu, sve to postane megastruko vrednije. Drugo, jednom u godini se radi internetski izbor najmodernije, najuticajnije, najperspektivnije, najupečatljivije fešn blogerke ili blogera kome ce ovi preostali iza ledja moći samo da pljunu pod prozor, uz dodatnu motivaciju da je/ga kad tad smaknu sa trona i postanu novi nambr 1.

Zato više ne treba oklevati no da se njeno ime konačno spomene i ovde urami, jer svaka reklama je dobra reklama, makar potekla od nekih anonimusa, u koje spada i Ja. Ona se zove Zorannah i svi mogu samo da joj poljube – skute. Bolje da se pokriju ćebetom i u mraku ćute jer je Ona žena čije stope treba slediti, reč svaku pozlatiti a ukus kopirati. Ona je žena koja definitivno opravdava umetnički nastavak na svom rodjenom imenu jer će naša Zora sa kojom zablista novi dan, zauvek izazvati duboko ah, čak i kada … Carica je uvek i samo jedna makar i na tren posrnula zbog slabije mentalne koncentracije, zbog blizine kamera koje su joj blliskije od najrodjenijih, ali su ove bile one podmukle iz inostranstva što su podešene da te dezavuišu i podmeću lažne informacije pa onda prikazuju glupim. A Carica uopšte nije glupa. Ona tvrdi da joj je kvocijent umnosti 131, tako da direktno ulazi na velika vrata u predvordje Mense i ne mora ništa više da dokazuje, pa ni to da je u modi, po brzom jeziku i retko zbunjivoj pameti na mestu gde i pripada. I mi njoj svakako treba da verujemo jer Carice nikad ne lažu. A i pamet se pije pa će malo dehidrirana sigurno već nadoknaditi izgubljenu tečnost.Treće, kako ne verovati osobi u vezi njene inteligencije kada ona zahvaljujući svom radnom mestu a to su šopinzi po belosvetskim i domaćim prestižnim rupama, uspeva da u ranim dvadesetim bude prava biznis bumerka. I da sve to upakuje u lični blog, sajt, YT kanal gde treba krvavo odraditi bar 10 sati dnevno, aploadujući filmiće o kremicama i bižuteriji, čizmicama i loknama, uz odgovaranje na trilion pitanja hiljada modnih analfabeta sledbenika, te mesečno uspe da zaradi ili platu kasirke ili prosečnog inženjera u EU, u zavisnosti koliko je svojih klijenata uspela da namiri i zadovolji. I posle reći da tu nema predispozicija za presto ili sumnjati u neciju pamet!? Ali jadac je u znati i u ukusa imati. Milano i ozloglašeni klip podmetnut u carske noge da se ismeje prvakinja domaće a možda uskoro i svetske blogerske modne scene, ne služi na čast nikome, a posebno ne onoj bezobličnoj masi koja i dalje spaja nespojive komade a ne shvata da su greške svojstvene i plemenitoj rasi. Ipak smo svi mi obični ljudi, odnosno žene, kojima je jezik nekada brži od IQ-a, ali neke osobe ordinarne jednostavno ne mogu biti, koliko god prost svet pokušavao da ih spusti u svoje redove.

Ja sam čvrsto ubedjena da će Zorannih ova neprijatna epizoda samo pomoći da ojača i da će nadživeti ovaj bezobrazluk što italijanskih, što domaćih medija koji su je razvukli kao lešinu po prašini. I ne samo to, nego će uspeti da na prestolu ostane barem još 10 godina dok se ne ubaci neki novi Bogom dani talentovani element, jer naprosto i Carice moraju jednog dana da abdiciraju ili umru. A sigurno je da će broj njenih sledbenica biti uvećan bar za 225% u odnosu na period lane, i da će se njen mesečni prihod konačno zasluženo izjednačiti sa platom specijaliste na facijalnoj hirurgiji (opet govorimo o kriterijumima na evropskom nivou, jer mi nismo neka prokleta zabit). Iskreno se nadam i da će probati da tuži pokvarene, zle reportere koji su joj podmetnuli loša pitanja i dobiti zasluženu materijalnu nadoknadu za uvredu njenog IQ-a i pretrpljenu duševnu bol. Mada lično mislim da Carice upravo jesu to što su, jer znaju ono što prosti svet ne zna. Zato taj svet i ne može da odmakne od šljake za šaku evrića za koje ne može da kupi ni bejbi lips pink panč kojim Carica maže svoje vrele usne, a kamo li neudobne Louboutin pigal cipeliške sa bodljama koje su stvarno seksi i najbolje ne žulje kad sediš ali zato možeš njihovim špicevima na sve strane da okrvaviš nekom prostaku cevanicu, a nikad pa ni tad onog Luja za tašne i to iz 2008-me limitid edišn. I zato će Zorannah ostati najveća Caricah čak i kada modno carstvo bude bila zauzela neka druga trendseterka u buduća vremena.

Ipak, moram biti prljavo iskrena. Možda ja priznajem titule i prestolja, ali sam tvrdoglavi sužanj sopstvenog ukusa zbog koga bi me napredne, moderne snage koje ne spavaju, ne jedu i ne piju dok ne kliknu na svakodnevne modne dogovštine i novotarije, verovatno sahranile a da nisam ni svesna da sam umrla u njihovim očima. To što više ne možeš da raspoznaš po deceniji a kamoli po godinama šta u modi po svojoj prepoznatljivosti sija, samo je zasluga previše razmnoženih Carica (sa Carevima je stvar uglavnom mirna i konstantno muževna, sa malim iskakanjima od strane onih pobrkanog testosterona) koje diktiraju svojim podanicima modu na eks. A ja sve što je na eks duboko ne poštujem. Takodje su neki zadrti ljudi iz Greenpeace-a sproveli istraživanje i došli do zapanjujućih rezultata – u vašim gaćicama, bluzama, patikama, pelenama, gmižu nevaljali uzročnici karcinoma i nevidljive ubice vaših hormona. I to ne samo u fuš robi koju ćete upotrebiti par puta jer će se raspasti od pranja, nego i na markama koji se poprilično plaćaju. Klasika je izgleda samo za one koji su po prirodi dosadni i neskloni modernosti a uzgred i opasna za novčanik. Od silnih izbora ostaje tek ponešto – ili trk u masu, ili izmeštanje u modno zakržljale fosile. Na kraju ionako sledi ono famozno skidanje, nosio original Girgio Armwania iz Šangaja, ili Adadis patike kobajagi iz Herzogenaurach-a ili ne. A to je bila i poenta ovog teksta koja se u medjuvremenu zaogrnula plaštom nekih Carica koja donekle uspevaju da vladaju našim malim, zbunjenim životima. I mogu ja da se busam i kunem u svoje omiljene crne, boje zemlje, boje krvi, bele, bež i tirkiz krpe, ali sigurno neću nikada biti moderna kao Zorannah, znati da spojim šešire modnog sultana Bin Saida sa pudrijerom u tašnici, imati svoj modni blog i youtube kanal gde ja trenutno imam 3 a onda 30.000 vernih podanika (ne ulazeći u to da ona vrti svoju a ja neku moju muziku tj. ideju).

Ali kako oni sa manjim IQ-uom treba da uče od onih sa 131-com, čvrsto sam resila:

1) da nadopunim svoju kolekciju od preko 3000 omiljenih skupljenih sličica vezanih za modu na bar 10 hiljadarki,

2) da otvorim modni blog pod nazivom MojŠifonjer (za one koji ne znaju, šifonjer je srpska reč za klozet na eng.) a kad mogu da pišem ovaj mogu i taj,

3) potom aktiviram video kanal sa nekom zgodnom promoterkom ispred kamere jer sam užasno stidljiva,

4) rasprodam stvari iz ormana po pristupačnim cenama i tako pokrenem oglas za biznis gde u startu moram da dostignem bar prihod jednog euficiranog konobara sa dobrim tipom u najjačim letnjim mesecima.

5) I tada ću znati da sam na pravom putu, tj. da sam uspela.

Sve ulične ili od zlobnika nameštene intervjue ću sigurno odbiti dok ne naguram nivo do 132. Mislim da mi Zorannah neće zameriti na guranju, a možda je pitam i za savet koje bi mi umetničko ime pristajalo uz nijansu kose. Mogu i ja da budem modni fašista ili lepše rečeno – fashionista, nisam toliko nesposobna a i dobro razaznajem boje. A kad zauzmem solidnu poziciju, napisaću nešto i o skidanju. Taj deo je vizualno zapaljiviji, i što je logično – svi se mi oblačimo da bi se na kraju krajeva svukle.  Samo da Zorannih neko ovo ne kaže pa da me Carica ili neke druge -eh ne pretekne-uh u ideji. I ja sam totalno modernnah, majke mi i na časnu mi reč.