Month: June 2014

Savršenstvo s manom

Image

-Zdraaavo!

-Heeej, tu si! Dugo te nije bilo :).

-Ma evo tu, nešto levo-desno, prezauzeta. Samo posao, spavanje…

-Nedostajala si mi.

-Stvarno!? 🙂

-Sumnja je tvoj zaštitni znak. Poznajemo se tako dugo. Zar opet, i još uvek? 😉 Naravno da jesi!

-O neeee! Verujem tiiiiiiiiiiiii! Ti si potpuno drugačiji!

-Želim nešto da ti poklonim osim reči i slike. Da li si spremna?

-Aha…hajde, nestrpljiva sam.

-Najpre zažmuri, udahni duboko…i reci mi…da li ti se dopada?

-Mmmmmm…osećam nešto tako dobro…tvoj… omiljeni? zapamtio si šta volim…znaš da je ovo moj omiljeni! 🙂

-Da, kupio sam ga zbog tebe :). Da li i dalje žmuriš?

-Ooo da, upijam, prožima…tako bih htela da te dodirnem.

– 🙂

-Tajanstven si ponekad. A čini mi se da znam sve o tebi. Sada osećam i tvoj miris…da li želiš da me vidiš uživo…konačno?

-Izvini, sada moram da prekinem. Moram, žurim. Ne ljuti se. Pozvaću te kad budem mogao. Samo sam želeo da ti To dam…da ti pokažem koliko mislim na tebe, da imaš potpuni utisak o tome…sa kim razgovaraš, kome Ti toliko značiš.

-Ne idi!

-Moram. Ljubim te. Svuda, nestašna moja :). Ovaj naš razgovor upamti jer je miris attachovan na poruku. Tako ti aroma moje kože nikad neće iščileti…do našeg konačnog susreta. Idem!

-Neeeemoj! Već mi nedostajes! Ovo je bilo tako brzo 😦

-Ne brini, uskoro ću te iznenaditi još jednim poklonom. Laku noć, moja savršena! Ljuuubim, grliiim 🙂

Sa nekim tupim osećanjem izneverenosti i praznine, savršena zaklopi svoj laptop i utonu u nežno sanjarenje. Njen savršeni je ovog puta tako naglo prekinuo razgovor, doduse ovog puta nesavršeni, da se oseti razložno tužnom. Trajao je prekratko. Dobro, svi prethodni dijalozi su bili nemerljivo duži. Skoro pa savršeni. Ovo “skoro pa” zato što su ih umesto centimetara delile stotine kilometara. Ništa više osim toga. Sve ostalo, njih dvoje, bilo je kao dve savršene polovine uklopljene u jednu, nekim čudom razdvojenu celinu. Savršeni je voleo sve što i ona. Davao je odgovore koje je svaka, makar i nesavršena žena htela da čuje. Nije je prekidao dok govori. Nije zahtevao da je posle 3 razgovora vidi golu, što je definitivno potvrdilo da je njegovo savršenstvo umrljano prokletim kilometrima njegova u stvari jedina mana. Nije se bunio za njeno nesavršenstvo, štaviše opovrgnuo je njene strahove kada mu je poslala svoju najlepšu sliku. I bio oduševljen što mu postavlja svakojaka, i komplikovana (doduše on to nije znao ali ne mora sve ni da zna) izguglana pitanja o kojima nije imala pojma ali naslućivala da njegovo savršenstvo očekuje da čuje, i pri tom je na njih davao savršene trenutne odgovore, kao preslikane iz wikipedie. Još je imao savršeno gustu kosu, savršene crte lica, savršene bicepse i tricepse a gluteus maximus tek, savršeno bračno stanje iliti bio je slobodan kao Aves, imao savršen posao, i savršene roditelje koji su na vreme umrli i njemu ostavili savršeno bogatstvo. Kao jagoda na vrhu šlaga na vrhu voćnog kupa, on je procenio da mu njeno nesavršenstvo koje i nema nekih ozbiljnih nedostataka, tj. uopšte nema ali je u njenoj glavi poljuljano njenom nesigurnošću, u potpunosti odgovara. Milosti Božija, začeće odmah kad se sretnu i rodiće savršenu decu! Samo da se dogovore oko savršenog termina zbog silne zauzetosti…

Sva blažena i uljuljkana u svoju, tačnije njihovu zajedničku savršenu budućnost koja je smanjivala kilometre na mikrometre, uz na sledeći sat aktiviranu repeticiju mirišljavog attachmenta koji je on u realnosti razmazivao na pulsirajuće tačke svog savršenog tela i koji joj je uznemiravao hormone, utonu u nesavršeni, nemirni san gde se borila sa robotom koji je nasilno pokušavao da joj oduzme memoriju i ugradi je u trepćuću plastičnu plavušu.

***

Bilo ovo jednom u veoma bliskoj budućnosti, ma iza ćoška futuru…Mašina je nedavno, konačno ali konačno, bez prepisivanja, bez već pripremljenih, za vredjanje inteligencije pitanja prošla Turingov test! Prošla je prijemni! Kao mali maturanti testove za upis u srednju, opasnu po život školu a da im punoletni šaptači nisu pogurali znanje, ili prodali za nešto siće provaljeni test. Čisto znanje, haj tehnika i vasionska tehnologija koja će nam dokazati da i savršenu i nesavršenu stranku sa jedne strane ekrana može da pretupa jedan robot. Halooo, taj oPhone što ispušta mirise i podiže ti dijafragmu u zavisnosti od ne-prijatnosti što štipa nozdrve, i koga će svakako svetlosnom brzinom prilepiti uz najprostiji Pi-Si, televizor, mikser ili mašinu za pranje veša, nije ni žena a ni muškarac, pravi, stvarni! I one virtualne dimenzionalne tehno sunčane naocare kroz koje možeš da vidiš pustinjski karavan iako si izvaljen u kadi, ili juriš formulom dok ti manikirka brusi urasle nokte. I one čipove koje će ti ubrizgati sa nipošto odbijajucom vakcinom odmah po rodjenju jer će ti u suprotnom oduzeti bebu i poslati je u dom za nezbrinutu i napuštenu od neodgovornih roditelja decu a tebe tvrdoglavog i sumnjičavog u dobre namere sistema  na južni pol, a te pločice će ti pak čitati misli koje nisi ni stigao da povežeš.

Hoću reći, Neko uistinu voli da se igra običnim, malim, nesavršenim čovečuljcima stvarajući iluziju postojanja savršenstva izvan postojećeg razuma. Takodje dokazujući da savršeni um može da izmisli savršenu prevaru, pokušavajući da stvori savršenu zamenu za ljude, i otelotvorujući savršenu zabludu da stvari nikada ne mogu da izmaknu kontroli.

I šta ako jednog dana mašine zaista počnu da misle a ne samo da nepogrešivo igraju šah i ubijaju svaku potrebu za ljudskom rukom? Šta ako zaista jednog dana umesto onog kog ste očekivali i za šta realno i znate da jedino postoji, dobijete nešto mnogo lepše, poželjnije, nežnije, razumnije, pametnije no što ste ikada dotle u životu sreli? I odbacite svoje realne prijatelje i potencijalne ljubavnike jer su gnjavatori, glupi, manipulatori i ulizice? A ovi na nevidjeno jesu baš ono što se samo može pročitati u bajkama za malu i veliku decu? I ispuštaju prave mošuse, ne fiziologišu, znaju sve o tebi pa ne moraš da se brineš da će ispromašivati tvoje emotivne i misaone procese? Još ne moraš da im kuvaš, dočekuješ, pereš gaće a možeš da ih turnon ili offuješ kad ti se ćefne?

I ne sluteći da je dobri stari Asimov bio ne maštovit nego u pravu, a savršeni nosevi za profit uspeli u nakani da ljubav prema realnom biću zamenimo ljubavlju prema nulama i jedinicama koje se krčkaju po hardverima po sve složenijoj recepturi, mnogo smo se opustili, a biće i unapred opustošili. Možda samo zaslužujemo ono što dobijamo. Sa mirisima ili bez njih.

Nego, gospodine unutrašnjo savršeni, šta radiš danas, jesi li puno zauzet? I pošalji mi molim te kap svoje pljuvačke i tri suze, makar nek su od sečenja crnog luka, da te osetim kad posumnjam u tvoju svrhovitost.